31. januara u prostoru „Dereta“ održana je tribina pod nazivom „Izazovi recepcije liberalnih vrednosti“ kao prvi dogaďan u 2024. godini koji Fondacija za liberalnu praktičnu politiku sprovodi u okviru programa: “Talas slobode”, a u saradnji sa Friderich Neuman fondacijom za Zapadni Balkan.
Moderator događaja bio je Mr. Danijel Pantić, a predavač Dr Dragan Lakićević. U uvodnom delu gospodin Pantić je u kraćem izlaganju napomenuo važnost liberalnih načela u okviru funkcionisanja EU i napomenuo da su „Liberali u Evropskom parlamentu saglasni oko pridržavanja četiri ključna načela: sloboda, odgovornost, solidarnost i evropski put.“
Profesor filozofije Dragan Lakićević je u nekoliko crta osvetlio istorijske uslove koji su pogodovali nastanku liberalizma. „Ideja liberalizma je proizašla iz osobenosti evropske civilizacije, a pre svega zapadne Evrope. U tu tradiciju mišljenja i delanja utkani je ideja racionalnosti kod antičkih Grka; tradicija Rimskog prava, koja se provlači tokom celog srednjeg veka, a pre svega u razdvajanju pojma vlasti i vlasništva; vrednost duhovne slobode proizašle iz sukoba duhovne i svetovne vlasti; postojanje slobodnih gradova sa vlastitom autonomijom kao i slobodnih univerziteta, u čiju delatnost vlast nije mogla da se upliće po vlastitoj volji.“, rekao je Lakićević i dodao: „Bez tih pretpostavki ne bi bilo moguće da se drugom polovinom XVII ne uspostave prvi institucionalni oblici društvenog saobraćanja u kome individualna, ili subjektivna prava građana postaju osnov pravnog poretka. Prve države koje će ova načela precizno formulisati i početi da primenjuju u društvenoj organizaciji bile su Holandija i Engleska. Nosilac ovog pokreta bilo je stalež pravnika,trgovaca i bankara, drugim rečima predstavnici stasale građanske klase koja se suprotstavila feudalnim privilegijama i paternalizmu.“
Kako je istakao predavač, ove teme nisu samo stvar prošlosti, nego i sadašnjosti, pogotovo za društva koja pate od hroničnog bezakonja, svemoćnoj vlasti nad kome građani nemaju kontrolu i gde su osnovna načela slobode govora, štampe i medija u rudimentarnom obliku.
Drugi deo predavanja bio je posvećen revoluciji u Americi, koju su inicirali liberalno nastrojeni pravnici suprotstavljući se kršenju osnovih prirodnih prava od strane Engleskog parlamenta, a koje je pogađalo stanovnike kolonija. „Oni su odbili da se pridržavaju odluka Parlamenta u kome nisu bili reprezentovani, iako su plaćali poreze i bili formalno pdoanici krune. Povreda osnovnih ljudskih prava, koje su smatrali neprikosnovenim i najvišim, davala im je pravo na pobunu. Tokom revolucije nastaje „Deklaracija nezavisnosti“ u kojoj su Tomas Džeferson i Bendžamin Franklin eksplictno naveli ta fundamentalna prava jedinke, pozivajući se na Džona Loka.“
Američki Ustav, donesen petnaest godina kasnije će prvih deset amandamna posvetiti ovim pravima koja će postati temelj zakona u zapadnoevropskim državama.