Izlaganje u okviru Okruglog stola „Mehanizmi participativne demokratije kao odgovor na krizu demokratije u 21. veku“
Objašnjenje unutrašnje organizacije pokreta „Ne davimo Beograd“ može se najbolje dati kroz odgovor na dva ključna pitanja:
1. Gde se nalazi moć i kako je ona podeljena u organizaciji?
2. Koji su osnovni mehanizmi participacije članstva i kako oni funkcionišu?
Najveća ovlašćenja u pokretu „Ne davimo Beograd“ nosi Skupština, koju čine sve članice i članovi. Na Skupštini se donose sve ključne odluke.
Veliko veće je, kao strateški i zakonodavni organ, najvažnije telo pokreta. Veliko veće čine koordinatorke i koordinatori teritorijalnih i tematskih grupa. Pored njih, u radu ovog tela i diskusijama, bez prava glasa, učestvuje veliki broj operativnih grupa. Veliko veće crpi svoj legitimitet iz toga što je izabrano na skupštini svih članova većinom glasova, a snaga i dizajn ovog organa daju najveći doprinos jačanju internih demokratskih odnosa.
Malo veće je izvršni organ koji sprovodi odluke i izvršava zadatke poverene od Velikog veća. U tom cilju, Malo veće formira Operativne grupe. Pored grupa, Malo veće ima i stalna Operativna tela – Sekretarijat i Medijsku grupu, kao i Internacionalnog sekretara.
Pokret ima i Etički i Nadzorni odbor.
Statut pokreta predviđa „dualizam funkcija“ – na svakoj poziciji moraju istovremeno biti i ženska i muška osoba. U okolnostima kakve vladaju u našem društvu, jako je teško osnažiti žene da učestvuju u političkim procesima. Ma koliko procesi izgledali formalno otvoreni, postoji čitav niz elemenata koji ženama zatvaraju prostor. Odgovor na to je da na svakoj unutarstranačkoj poziciji postoji žena koja se ohrabruje i projektuje da jednog dana bude na mestu gde se donose ključne političke odluke. „Feminizacija politike” je jedan od osnovnih principa pokreta.
„Ne davimo Beograd“ je karakterističan po tome što osnažuje i druge vrste marginalizovanih grupa, i to se smatra važnim elementom unutrašnje demokratije.
U smislu participativnih procesa unutar organizacije, najveći izazov je bilo formiranje izbornih lista pred parlamentarne i lokalne izbore u aprilu 2022. godine. Ne u kontekstu toga, kao što je verovatno situacija u drugim partijama, da mnogo ljudi želi da dobije funkciju, nego u ohrabrivanju ljudi da uopšte prihvate da se nađu na listama. Članovi „Ne davimo Beograd” izrazito ozbiljno shvataju svaku odgovornost, pa je tako i sa prihvatanjem bilo koje političke pozicije. Čak ni oni koji su prihvatili da se kandiduju, i danas se nalaze na mestima poslanika i odbornika, nisu znali koji je to obim dešavanja i poslova, naravno, ukoliko težite da nešto što vam je dato obavljate odlično. U okviru formiranja lista, participativni mehanizam se sastojao u tome da je svaka teritorijalna i tematska grupa istakla određeni broj kandidata, shodno svojoj veličini i drugim merljivim varijablama (iskreno, na kraju procesa je bilo jasno da su neke varijable bile fer i adekvatne, a da se sa drugima pogrešilo, pa je ovo bila prilika i da se mnogo toga nauči). Naravno, broj delegiranih žena i muškaraca je morao da bude jednak, ili da izuzetno ide u korist žena.
Sve aktivnosti pokreta „Ne davimo Beograd” se zasnivaju na neposrednom i stalnom kontaktu sa građanima. Na primer, kada su se u više navrata sastavljale primedbe na određene planove i strategije gradskih vlasti, najčešće u vezi sa urbanizmom, razgovarano je sa građanima kojih će se dati dokumenti najviše ticati, i uključivale su se njihove primedbe i rešenja. Pokazalo se da oni sami najbolje znaju i koji su im problemi, i koja su potencijalna rešenja, i da su izrazito motivisani kada znaju kako proces funkcioniše. Građani su želeli da budu deo svega toga, iako su unapred znali da u lokalnom parlamentu neće biti usvojeno ništa što dolazi kao predlog „Ne davimo Beograd”.
Osim toga, pokret je uvek na licu mesta podržavao građane kada oni žele nešto da rade. Tako su, na neki način, i građani sami diktirali koje će biti aktivnosti pokreta. Dalje, uvid u realne probleme na terenu je baza za sastavljanje programa i javnih politika.
„Ne davimo Beograd” se trenutno nalazi procesu formiranja političke partije. Taj proces je izrazito participativan. Inicijativni odbor se sastoji iz više radnih grupa. Svaki član je potpuno slobodan i pozvan da se priključi bilo kojoj radnoj grupi kojoj želi, da učestvuje u radu sa ekspertima i daje svoje predloge. To je slučaj čak i sa pravnom grupom koja radi na izradi statuta, jer članovi najbolje znaju šta je primenljivo u praksi a šta ne, pogotovo u radu lokalnih odbora. I u ovoj novoj fazi se nastoji očuvati princip da su organizacija i svi procesi u njoj vlasništvo svih članova, i da su svi jednako bitni.
U nastojanju da se unutar organizacije implementiraju demokratski i participativni mehanizmi nastaje više problema. Prvi je što je „Ne davimo Beograd” nastao od aktivistkinja i aktivista koji imaju svoje poslove i uspešne karijere, a sa jačanjem pokreta i ulaskom u institucije je potrebno sve više rada, pa raspoloživo slobodno vreme postaje ključni resurs za pojedinca koji želi da preuzme važnu ulogu. To ne mora da bude loše, i svakako bi trebalo otvoriti prostor da svako učestvuje u kapacitetu u kom može.
Većina stranaka u Srbiji su nosioci „stare politike”. Prinuđeni su na neprincipijelne kompromise, podložni raznim negativnim uticajima i očekivanjima centara moći i skloni jednoj vrsti političke komunikacije koja više ne bi trebalo da bude prihvatljiva. Oni to nešto što je utemeljeno i ne mogu da promene toliko brzo. Ceo politički prostor ispunjen klasičnom politikom je izrazito negativan, i to utiče da građani budu nezainteresovani i apatični. Potrebno je izaći iz perspektive negativne politike, koja se sastoji u traženju protivnika i stalnim napadima.
„Ne davimo Beograd“ je drugačija vrsta političkog aktera, jer nudi rešenja koja može da komunicira sa građanima, i odlikuje se inkluzivnim i participativnim procesima. Političko takmičenje je u redu, ali na programskom, ideološkom i kadrovskom nivou, i u okviru jasno utvrđenih i fer pravila igre.
Moć ne pripada vlasti i funkcionerima, nego građanima, a politika je samo medijacija – transponovanje moći građana u rad institucija radi dobijanja rezultata.