Izlaganje u okviru Okruglog stola „Mogućnost uvođenja proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate u Srbiji: prednosti i nedostaci“
Centar za slobodne izbore i demokratiju je sa javnom kampanjom za reformu izbornog sistema počeo još 2005. godine. Tada smo shvatili da za kvalitetan izborni proces nije dovoljno da imate transparentnu kutiju, kontrolni listić, sprej i lampu, nego da je mnogo toga potrebno iz korena promeniti, ne samo na biračkom mestu, nego u čitavom sistemu. Zato smo 2007. godine izašli sa predlogom reforme, i zastupali uvođenje jedne varijante proporcionalnog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate, veoma slične onoj koja postoji u Sloveniji i koju Fondacija za liberalnu praktičnu politiku danas promoviše.
Kada govorimo o odnosu političkih partija u Srbiji prema izbornoj reformi, interesantno je da je 2009. godine postojao široki konsenzus među najvažnijim akterima da se, kroz donošenje novog Zakona o izboru narodnih poslanika, promeni postojeći izborni sistem. Međutim, kada je trebalo da dođe do realizacije, iz nama nepoznatih razloga, odjednom je ta inicijativa „gurnuta u fioku“ i više se nije o njoj pričalo.
U sklopu tadašnjeg CESID-ovog predloga za reformu izbornog sistema, predviđeno je da se, kao prvi korak, uradi pilot projekat u nekoliko jedinica lokalne samouprave, da bi se u praksi videle sve prednosti i mane novog izbornog sistema. Nažalost, ni ova ideja na kraju nije naišla na širu saglasnost političkih partija. Sve navedeno svedoči o tome kakva je pozicija stranaka u Srbiji prema promeni postojećeg stanja u ovoj oblasti.
Pozitivni stavovi građana prema političkim partijama su jedan od najvažnijih garanta da će politički sistem biti stabilan. Mi u Srbiji od 2010. godine pa na dalje, prema rezultatima svih istraživanja koje je CESID sproveo, imamo da je prosečno poverenje u političke partije 10%, a da je maksimum koji je dostignut u jednom trenutku 15%, što je manje od svih drugih institucija i društvenih aktera. Dakle, samo jedna od 10 osoba u Srbiji veruje strankama. A onda, sa druge strane, imate činjenicu da se vladajuća politička partija hvali sa 700.000 članova. To bi značilo da postoji mnogo ljudi koji jesu članovi partija, ali kada ih pitate, kažu da nemaju poverenja u njihov rad, što je apsurdno. Međutim, ovo pokazuje i da građani pretežno vide partije kao instrumente za ostvarivanje svojih ličnih materijalnih i poslovnih interesa, a ne kao organizacije koje štite javni interes. Dodatni problem je što se to nepoverenje prema strankama prenosi na sve ostale institucije – parlament, vladu i druge. Može se zaključiti da su političke partije danas generatori nepoverenja u našem društvu.
Uvođenje proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate dovelo bi do brojnih pozitivnih promena u funkcionisanju parlamenta i političkih stranaka. Za početak, svaki poslanik izabran direktno od građana u svojoj izbornoj jedinici imaće direktnu vezu sa svojim glasačem i biće mnogo oprezniji u odlukama koje donosi dok je u parlamentu. Poslanik neće moći da se, kao do sada, sakrije iza autoriteta nekog političkog lidera, nego će morati da se dokazuje kroz rad za one koji su glasali za njega. On neće biti večiti poslanik i neće u parlamentu dočekati penziju, već će polagati račune biračima u datoj izbornoj jedinici na narednim izborima.
Verujemo da bi ovaj izborni sistem, na dugoročnom nivou, kroz dva ili tri izborna ciklusa, mogao da stvori neku vrstu „političke izborne elite“. Naime, u postojećim uslovima vi ne možete da očekujete da jedna politička partija profiliše dovoljno dobre i kompetentne ljude za vođenje same organizacije ili jednog dana i države. Razlog je što sve odluke unutar stranaka zavise od jednog čoveka koji je na čelu, i koji po automatizmu uklanja sve one za koje proceni da bi mogli da predstavljaju opasnost i da ga sutra sklone u drugi plan. Za razliku od toga, sistem koji predlažemo omogućava prohodnost onim pojedincima koji imaju legitimitet dobijen od naroda. Takve političke ličnosti će imati kapacitet da unapređuju programe i delovanje političkih partija i da podstiču unutarpartijsku demokratizaciju.
Predlog uvođenja proporcionalnog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate svakako nije savršen, ali promene odjednom se svejedno nikada neće dogoditi. Sa druge strane, ovo je izborni sistem koji nam garantuje da će, nakon nekoliko ciklusa, svi akteri početi da se prilagođavaju novim pravilima i podsticajima koje ona pružaju, i da će shvatiti prednosti reforme. Personalizacija izbornog sistema je izuzetno značajna izmena, i veliki korak unapred u ovoj oblasti, jer se u prethodne 22 godine praktično ništa konkretno nije radilo, osim kozmetičkih izmena pred izbore.