Izlaganje u okviru Okruglog stola „Mehanizmi participativne demokratije kao odgovor na krizu demokratije u 21. veku“
U istraživanjima koje je realizovao Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), načelni stavovi građana o različitim modelima demokratije su mereni tako što su im ponuđena tri odgovora:
– Svi građani bi trebalo uvek da budu aktivno uključeni u politiku (participativni model);
– Dovoljno je da se građani bave politikom tako što će glasati na izborima i dati političarima moć da ih predstavljaju (reprezentativni model);
– Politikom bi trebalo da se bave samo političari, a ne obični građani (apstinencija i povlačenje iz politike);
Uprkos očekivanjima, skoro 50% ispitanika se izjasnilo za participativni model demokratije.
Takođe, ljudi su sasvim dovoljno informisani i zainteresovani da stalno učestvuju u odlučivanju. Preko 33% građana želi da permanentno bude uključeno u procese donošenja odluka. Taj rezultat je solidan u poređenju sa drugim državama.
Međutim, najveći problem u vezi sa participacijom tiče se percepcije njene efikasnosti. Ljudi ne prepoznaju modele putem kojih mogu da se neposredno uključe u politiku, a i za one institute za koje su čuli misle da su zatvoreni za njih. Samim tim, nema otvorenih kanala.
Građani percipiraju da se institucije neposredne demokratije – referendumi i narodne inicijative, jako malo koriste. Narodna inicijativa ne može da nađe svoj put jer je blokira parlamentarna većina, a referendumi se održavaju isključivo kada to odgovara onima koji su na vlasti. Izlasnost na referendumu o ustavnim promenama početkom 2022. godine je bila fantastična, imajući u vidu da nije postojala kampanja, da ljudi nisu imali pojma o čemu odlučuju i da su naši birački spiskovi dosta „prenaduvani“. Zaključak je da ljudi učestvuju ako ih nešto pitate.
Zborovi građana u mesnim zajednicama su jedini preostali institut neposredne demokratije, ali su toliko opskurni da nisam siguran da o njima možemo da govorimo u kontekstu demokratije. U poslednjem istraživanju CRTA, koje smo prezentovali pre nekoliko nedelja, oko 10% ispitanika navodi da je učestvovalo u zborovima građana, i to uglavnom u ruralnim delovima zemlje. U Beogradu i drugim većim gradovima gotovo da niko nikada nije učestvovao u ovom vidu građanske participacije.
Rezultat je da, od ukupnog broja građana koji su zainteresovani za direktno učešće u politici, samo 14-15% njih misli da oni zaista mogu da utiču na krajnje odluke.
Kao alternative putem kojih se može nešto ozbiljnije promeniti, oni navode izbore i alarmiranje medija.
Na kraju, ukupno oko 10% ispitanika navodi da je na neki način aktivno u lokalnim inicijativama u svojoj sredini. Može se zaključiti da rezultat od 10% aktivnih građana uopšte nije toliko loš.