U Srbiji postoji raširena višedecenijska praksa da se lokalni izbori održavaju istog datuma kada i parlamentarni ili predsednički. Dominantnim političkim partijama odgovara objedinjavanje izbora, jer ime lidera navodi građane da po inerciji zaokruže istu opciju i na lokalnom nivou. Tako, umesto da se u lokalnoj kampanji govori o nerešenim stvarnim problemima građana, kandidatima iz date sredine, njihovim biografijama i prethodnim rezultatima, ili mogućnostima za razvoj zajednice, izbori za odbornike se svode na izjašnjavanje o predsednicima stranaka i državnoj politici.
Uz male izvorne nadležnosti i prihode, potpunu finansijsku zavisnost od države i veliki broj nejasnih i netranparentnih procedura koje omogućavaju republičkoj vlasti da kažnjava i disciplinuje opštine, posebno one u kojima odborničku većinu čine druge stranke, objedinjavanje izbora je još jedan od načina na koji se derogira značaj lokalne samouprave. Lokalna samouprava je u Srbiji izgubila svoj izvorni smisao i pretvorena je u ispostave centralne vlasti i političkih partija.
Zato je najbolji prvi korak ka vraćanju građanima prava na lokalnu samoupravu – razdvajanje termina za održavanje lokalnih i republičkih izbora.
Kako su poslednjih dana sve učestalije najave da će se objedinjeni izbori na svim nivoima ponovo održati naredne 2023. ili 2024. godine, istraživački tim Fondacije za liberalnu praktičnu politiku je sačinio nekoliko predloga kako bi u budućnosti bila sprečena ova štetna praksa:
- Produženje mandata skupštinama jedinica lokalne samouprave na 5 godina, čime se njihov mandat ne bi poklapao sa dužinom trajanja parlamentarnog saziva (4 godine). U ovom cilju, neophodno je promeniti Ustav Republike Srbije (član 180.), Zakon o lokalnoj samoupravi i Zakon o lokalnim izborima, kao i statute gradova i opština.
- Uvođenje pravila „konstruktivnog izglasavanja nepoverenja“ na lokalnom nivou, što znači da više ne bi bilo moguće da se raspisuju vanredni lokalni izbori, već bi u okviru jednog saziva od 5 godina vlast u gradovima/opštinama mogla da se menja jedino uz promenu skupštinske većine i izbor novog gradonačelnika/predsednika opštine i veća u samoj skupštini. Na taj način bila bi sprečena mogućnost namernog raspuštanja lokalnih parlamenata i raspisivanja vanrednih izbora, kako bi se njihov termin poklopio sa parlamentarnim.
- Nosioci liste na lokalnim izborima mogla bi da budu samo ona lica koja su kandidati na datim lokalnim izborima. Više ne bi bilo moguće da se na izborima za skupštine gradova i opština uz naziv stranke nalazi i ime partijskog lidera, iako on nema nikakve veze sa lokalnom politikom.
- Sve preporuke trebalo bi primeniti i na gradske opštine, iako one nisu u formalnom smislu jedinice lokalne samouprave.
U demokratiji lokalna samouprava predstavlja pravo građana i oblik ograničenja državne vlasti. Stanovnici lokalne zajednice mogu da samostalno uređuju njena pravila i funkcionisanje u ograničenom opsegu javnih poslova. On obuhvata svakodnevni život i probleme koji se najefikasnije rešavaju na nivou vlasti najbližem građanima. Lokalna samouprava podrazumeva i pravo građana da između sebe izaberu one koji će vršiti javne poslove važne za datu zajednicu.
Predložene promene će doprineti da se lokalni izbori emancipuju od partijskih rukovodstava, visokih političkih tema i dubokih podela. Da dobiju svrhu za građane, i zaista im pomognu u dolaženju do boljih javnih usluga, čistih ulica i parkova, dobrog javnog prevoza i svega onoga što poboljšava kvalitet života.