Izlaganje u okviru Okruglog stola „Mogućnost uvođenja proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate u Srbiji: prednosti i nedostaci“
Pokret slobodnih građana je 2021. godine izradio i objavio Program reforme političkog sistema, u kome važnu ulogu igra zalaganje za uvođenje proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate.
Mi od takvog procesa ne očekujemo instant rezultate niti direktnu korist za PSG i opoziciju u celini. Nema ni iluzija i prevelikih očekivanja da bi navedena reforma u okolnostima postojanja autoritarnog režima dala značajnije rezultate. Razlog je bilo nešto sasvim drugo: predložili smo paket rešenja koji oduzima moć političkim elitama i vraća je građanima u ruke, i omogućava im da imaju veću kontrolu nad procesima nego što su imali do sada, i primenićemo ovaj paket onoga trenutka kada budemo u poziciji, kako bismo obezbedili da građani mogu efikasno da nas kontrolišu.
Opozicionim akterima se uvek postavljaju legitimna pitanja – šta vi donosite drugačije u odnosu na one pre vas, i šta može da garantuje da se vi nećete ponašati isto? I kada se sagleda naš politički život u prethodnih 30 godina, i koliko se tu nada i razočarenja izređalo, na ova pitanja je teško dati racionalan odgovor koji bi zadovoljio građane. Program reforme političkog sistema, i ideja da sami sebe ograničimo, je naš pokušaj da odgovorimo na date dileme.
Mi smo razmatrali veliki broj potencijalnih mera u okviru reforme političkog sistema, pre svega one koje su već uspešno primenjene u nekim od zapadnih zemalja sa razvijenom demokratijom. Istraživački tim se takođe u značajnoj meri oslanjao na dokumente i istraživanja Centra za slobodne izbore i demokratiju. Kada se govori o samom izbornom sistemu, tu je postojalo mnogo interesantnih rešenja. U internom procesu imali smo predloge od zadržavanja proporcionalnosti, jedne izborne jedinice i potpunog otvaranja izbornih lista (sistem kakav postoji na Kosovu), preko uvođenja više izbornih jedinica sa direktnim glasanjem za kandidate, do čak i čistog većinskog sistema. Na kraju smo se odlučili za sistem o kome danas govorimo.
Specifičnost našeg programa je što je to jedan otvoren dokument, koji je podložan dopunama i korekcijama, u skladu sa vremenom, kao i aktuelnom društvenom i političkom situacijom. Dokument je drugačiji i jer sadrži priznanje da postoje rešenja koja nismo do kraja definisali. Taj dodatni prostor za izbor optimalnih modela je ostao upravo na mestima koja se smatraju potencijalno ranjivim tačkama proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate. To su, na primer, predstavljenost žena i nacionalnih manjina, ali i tačan broj i raspored izbornih jedinica u specifičnom kontekstu teritorije Srbije. Kada se radi o kvotama za obavezna mesta za slabije zastupljeni pol, neophodno je dodatno analizirati da li je bolje da se kvote implementiraju samo prilikom kandidovanja u izbornim jedinicama, ili da važe i u procesu određivanja budućih poslanika i poslanica. Verovatno je najefikasniji sistem trostruke garancije: da svaka lista mora da kao svoje kandidate u izbornim jedinicama istakne minimalno 40% žena, da u okviru ukupnog broja mandata koje je osvojila lista 40% mora pripasti ženama koje su ostvarile najbolje rezultate u svojim izbornim jedinicama i da, ukoliko narodna poslanica da ostavku, nju obavezno zamenjuje kandidatkinja sa iste izborne liste.
Naravno, paket koji smo predložili ne ograničava se samo na reformu izbornog sistema. Da bismo nešto mogli suštinski da promenimo, moramo istovremeno da nađemo mnogo bolje okvire za funkcionisanje mnogih političkih institucija. Verujemo da je suština monopolizacije politike u Srbiji aktuelni način izbora predsednika republike. Predsednik republike je taj ko determiniše političke događaje u zemlji. Kada imate čoveka koji osvoji 2 do 2,5 miliona glasova direktno na svoje ime, uticaj moći koji on time dobija, i nesporni legitimitet sa kojim on na dalje raspolaže, brišu svaku ideju o podeli vlasti. Parlament realno više nije grana vlasti u Srbiji, već je banalizovan i izvrgnut ruglu, a na tome se radilo sistematski i u nekim ranijim periodima, a ne samo prethodnih 10 godina. Ne znam da li se uopšte može naći neki primer da je skupštinska većina glasala protivno predlogu izvršne vlasti, a to je u stvari predlog osobe koja je istovremeno i predsednik države i najjače stranke. Zaključak je da je izbor predsednika republike glasovima kvalifikovane većine poslanika u Narodnoj skupštini komplementarna dopuna proporcionalnom izbornom sistemu sa direktnim glasanjem za kandidate.
Za kraj je dobro pomenuti još neke predloge za koje Pokret slobodnih građana veruje da bi iz korena promenili funkcionisanje političkog sistema u Srbiji: profesionalizacija izborne administracije, direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština, promena načina izbora odbornika na lokalnom nivou, upodobljavanje broja odbornika u gradovima i opština sa brojem stanovnika koji u njima žive i jačanje instrumenata neposredne demokratije. Od izuzetnog je značaja da se reformi političkog sistema pristupi celovito i temeljno, da se obuhvate institucije i procedure na svim nivoima i da se izmene vrše sinhronizovano. Ukoliko bi, na primer, došlo do izolovane primene samo jednog rešenja, kao što je uvođenje novog izbornog sistema, a bez celokupne demokratizacije i svih drugih promena koje smo naveli, rezultat bi svakako bio razočaravajuć.