Izlaganje u okviru Okruglog stola „Mogućnost uvođenja proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate u Srbiji: prednosti i nedostaci“
Proporcionalni izborni sistem sa jednom izbornom jedinicom i zatvorenim blokiranim listama, kakav danas postoji u Srbiji, ima izrazito negativan uticaj na ravnomernu geografsku reprezentativnost parlamenta, i zapravo sprečava da ljudi iz drugih delova Srbije, van Beograda, imaju svoje predstavnike. U više skupštinskih saziva za redom Beograd je predstavljen sa preko 100 poslanika, a u tom smislu rekord je 117 poslanika. Geografska reprezentativnost u najvišem zakonodavnom domu dobijena na ovakav način, dalje diktira i raspodelu ekonomske moći, odnosno finansijski grabež centra ka periferiji.
Takođe, aktuelni sistem onemogućava bilo kakvu autonomiju izabranih predstavnika građana iz drugih gradova u odnosu na njihove stranačke centrale u Beogradu. Na primer, u Nišu, koji je treći grad u Srbiji po broju stanovnika, ne postoji ni jedan narodni poslanik, funkcioner lokalne vlasti ili lokalni odbornik koji može samostalno i slobodno da donosi odluke koje se tiču njihovog grada. Ide se toliko daleko da partijski kadrovi iz Beograda čak odlučuju ko treba da dobije posao u kojoj školi u Nišu. Smatram da to narušava građansko osnovno pravo, da u svojoj sredini možemo da biramo čoveka i da nam taj čovek koga smo odabrali bude odgovoran. Da nas predstavljaju ljudi za koje smo mi ocenili da imaju kvalitete za to.
Uvođenje proporcionalnog izbornog sistema sa direktnim glasanjem za kandidate imalo bi brojne dobre efekte, i konačno bi, posle jako mnogo godina, pokrenulo pozitivne tendencije u ovoj oblasti. Naš zadatak nije samo da se koncentrišemo na presek postojećeg stanja, nego da pokrenemo tendencije koje će dati rezultat na duži rok. Bilo kakva popravka izbornog sistema mora da ide u tom pravcu da ljudi koji žive van Beograda osete da imaju nekakav uticaj. Personalizacija će povratiti vezu između onoga ko je izabran i onoga ko ga je birao.
Ovakva reforma bi dovela do uspostavljanja parametara u izbornom sistemu koji će obezbediti da partijski kandidati nemaju primarni imperativ da od centrale stranke budu nagrađeni „prolaznim“ mestom na izbornoj listi, nego da obrazlože građanima u izbornoj jedinici politiku stranke i rezultate svog rada, i da se bore za njihovu podršku. Istovremeno, strah poslanika da bi mogli izgubiti šansu za reizbor ili biti smenjeni sa partijskih funkcija ukoliko urade bilo šta suprotno direktivama partijskog vrha, više neće imati glavnu ulogu.
Osim načina izbora narodnih poslanika, trebalo bi promeniti izborni sistem i na nivou jedinica lokalnih samouprava. Ne samo što je proporcionalni sistem sa zatvorenim listama loš, loše je i što se isti sistem sa centralnog preslikava na lokal, pa i to što svi gradovi i opštine, od Crne Trave do Beograda, bez obzira na svoje specifičnosti, koriste identičan izborni sistem.
Verujemo da bi, za početak, kao dobar prvi korak u okviru celokupne izborne reforme, trebalo omogućiti da ljudi koje biramo na lokalu, a koji nam rešavaju kanalizaciju, vodu, ulice, struju, školstvo i svakodnevne probleme, budu pristupačni građanima. Ključno je da gradonačelnik ili predsednik opštine odgovaraju prvenstveno glasačima, a ne poglavici na čelu partije.
Nažalost, nisam siguran koliko danas u Srbiji imamo prostora da pričamo o eventualnoj promeni izbornog sistema, kada je sam izborni proces drastično urušen. On je svoj kolaps doživeo 2016. godine, kada je na parlamentarnim i lokalnim izborima zabeležen procenat registrovanih nepravilnosti od preko 5%, a na poslednjim izborima je taj procenat bio između 16% i 17%. Pitanje je da li bi promena izbornog sistema u postojećim uslovima dala bilo kakve rezultate.