Poslednji događaji u međunarodnoj politici su pokazali da Srbija, ako želi da zadovolji i održi svoje strateške interese, to može da učini samo uz podršku Zapada. Bilo da je reč o Kosovu, ekonomskom rastu i investicijama ili evropskim integracijama, uvek iznova vidimo da samo kroz dobar odnos sa zapadnim prestonicama Srbija može da ostvari svoje ciljeve. Mit o ruskoj ili kineskoj podršci Srbiji, bilo ekonomskoj ili političkoj, nema utemeljenja u realnosti, za razliku od stvarne podrške koja dolazi iz EU i Zapada uopšte. Ipak, taj mit, koji je stvorila i širila srpska vladajuća elita, posebno u poslednjoj deceniji vladavine Srpske napredne stranke (SNS), sada dominira političkim diskursom i javnim mnenjem.
Kada analiziramo najnoviji GLOBSEC indeks ranjivosti za Srbiju, alarmantno je videti nivo podrške Kini i Rusiji, ne samo u opštoj populaciji, već i u diskursu političke elite. Ovo možda i ne bi trebalo da bude iznenađenje, jer u proteklih 10 godina visoki državni funkcioneri, od predsednika i premijera, do ministara odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova, nisu uputili nijednu kritiku Kini, i uglavnom su hvalili ovu nedemokratsku državu u kojoj se krše ljudska prava. Iako je Rusija dobila možda nešto manje pohvala, i ona je bila pošteđena kritika, i svaki put su njeni gostujući zvaničnici dobili izuzetan tretman. To uključuje i vojnu paradu Vladimira Putina 2014. godine u Beogradu, praćenu masovnom pozitivnom kampanjom u medijima pod kontrolom države.
Sa druge strane, svedoci smo da se u istom vremenskom periodu odvija i kampanja napada i delegitimizacije EU, SAD i Zapada u celini. Bilo da se radi o tabloidima ili televizijskim mrežama koje kontroliše vlada, količina antizapadne „histerije“, dezinformacija i sadržaja zasnovanih na propagandi i instrukcijama iz Kremlja je, u najmanju ruku, za veliku zabrinutost. Ovo, nažalost, nije ograničeno samo na provladine „analitičare“ i komentatore, već ide sve do vrha, uključujući i političke lidere na najvišem nivou, koji hvale Rusiju i Kinu.
Ovakva retorika ima svoj produžetak u političkim odlukama koje Srbija donosi. Usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske Unije je zahtev koji se sve države kandidati obavezuju da ispune, i može poslužiti kao jasan prikaz obima spoljne politike zasnovane na vrednostima koju jedna zemlja zastupa. Stopa usklađenosti sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske Unije je za Srbiju već bila problematična i pre ruske invazije na Ukrajinu, posebno jer je Srbija odbila da se pridruži deklaracijama koje bi išle protiv zemalja koje nisu priznale Kosovo, ili uopšte bilo čemu što bi bilo usmereno protiv Rusije ili Kine. Zbog toga je godišnja stopa usklađenosti mogla da dostigne najviše 60%. Iako je krajem 2021. godine postojao određeni napredak u smeru toga da se Srbija uskladi sa manje kontroverznim odlukama EU, kako bi nadoknadila ukupan zaostatak , to je ubrzo postalo irelevantno, pošto je Srbija odbila da se uskladi sa najhitnijim izazovom spoljne i bezbednosne politike EU nakon 24. februara 2022. godine i početka rata u Ukrajini.
Iako je politika „sedenja na dve stolice” možda bila održiva u periodu nakon ruske aneksije Krima, ona danas više ne može služiti interesima Srbije. Srbija ima dva velika strateška interesa – jedan je ulazak u Evropsku Uniju, a drugi je postizanje najboljeg mogućeg rešenja po pitanju Kosova. Nijedan od ovih interesa se ne može ispuniti ako zapadne prestonice sumnjaju u iskrenost rukovodstva Srbije da se istinski posveti evropskom putu i svim vrednostima koje taj put nosi. Čak i na Kosovu, gde se Srbija sa ponosom hvali bliskim odnosima sa Rusijom i Kinom, koje navodno mogu da „zaštite“ interese Srbije putem veta u Savetu bezbednosti UN, ključnu pomoć pruža zapravo Zapad. To se čini preko KFOR-a (NATO mirovna misija na Kosovu), Euleksa (Misija vladavine prava EU na Kosovu) i bliskih veza sa administracijom u Prištini, što sve suštinski može pomoći da se poboljšaju životi Srba koji žive na Kosovu. Rusija i Kina nemaju praktičnog uticaja na kosovsko rukovodstvo, i stoga ne mogu da deluju na njega kako bi poboljšali položaj srpske zajednice, ili podstakli Kosovo da bude konstruktivnije u pregovorima sa Srbijom. Sa druge strane, Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo i članice EU, kao što su Nemačka i Francuska, imaju mnogo direktnije učešće na Kosovu i osiguravaju bezbednost i ekonomski opstanak.
Dakle, kada direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Petar Petković zahteva da međunarodna zajednica izvrši pritisak na Prištinu da sprovodi sporazume i bude konstruktivnija u razgovorima sa Srbijom, i smeta mu što Zapad, koji je bio u na nišanu u Srbiji poslednjih deset godina, ne žuri da to uradi, da li iko treba da bude iznenađen? Šta je vlast u Srbiji uradila u proteklom periodu što bi dokazalo da je pravi prijatelj i partner? Zašto bi zapadne vlade pomogle Srbiji po ovom pitanju ako je Srbija oklevala da podrži Zapad u svetlu agresije Rusije na Ukrajinu? Iako je glasala za rezolucije UN-a u vezi sa sukobom, Srbija se nije uskladila ni sa jednom deklaracijom EU ili sankcijama koje su uvedene u poslednjih 6 meseci. To je potom omogućilo Kosovu da lako stvori narativ da Srbija nije ništa drugo do ruska marionetska država, koja oličava Putinove vrednosti, i da sebe predstavi kao pouzdanijeg partnera.
Ako Srbija zaista želi da bar deo njenih interesa u vezi sa Kosovom bude zaštićen, mora da se okrene zapadnim silama. Ako želi da ima realnu šansu za ulazak u EU, mora da počne da se ponaša kao buduća država članica EU. Pošto su ovi procesi isprepleteni, napredak u jednoj oblasti bi prirodno doprineo napretku u drugoj. Čak i mala promena u retorici, sprovođenju politike i medijskom nastupu bi mnogo doprinela ispravljanju kratkoročnih grešaka u poslednjih 6 meseci i ponudila perspektivu da se nadoknadi izgubljena decenija. Neće biti lako promeniti dominantne stavove u javnom mnenju, koji su nacionalistički i antizapadni, i biće izazov za svaku vladu da to učini. Međutim, sadašnja vlast koju predvodi SNS ima dužnost da ispravi svoje greške, ako zaista želi da zaštiti interese Srbije i da je postavi na put ka bezbednoj i stabilnoj budućnosti.
NAPOMENE:
“GLOBSEC Indeks ranjivosti za 2021: izveštaj za Srbiju”, možete videti na sledećem linku: http://www.vulnerabilityindex.org/serbia.html
Analizu usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU možete videti na sledećem linku: https://www.isac-fund.org/en/publication/an-analysis-of-serbias-alignment-with-the-eus-foreign-policy-declarations-and-measures-in-2021
Analiza politike „sedenja na dve stolice“ : https://www.euractiv.com/section/economy-jobs/news/serbias-eu-bid-leader-insists-belgrade-is-not-sitting-on-two-chairs/
Zahtev Petra Petkovića prema međunarodnoj zajednici možete videti na sledećem linku: https://www.slobodnaevropa.org/a/zajednica-srpskih-opstina-kosovo/31929863.html