U uslovima periodičnih velikih globalnih kriza, kao što je aktuelna finansijsko-energetska kriza koja potresa svet usled rata u Ukrajini, javne finansije na svim nivoima vlasti u najvećem broju država se nalaze pod strahovitim pritiskom. Naime, tada rastu svi realni troškovi, povećava se broj građana koji su u teškoj ekonomskoj situaciji i kojima je potrebno pomoći iz budžetskih sredstava, a sa druge strane, rastu i troškovi zaduživanja, bilo kroz kamate, bilo kroz strožije uslove međunarodnih kreditora.
U takvim okolnostima, zadatak odgovorne vlasti je da nađe način kako da ublaži negativne posledice krize po građane.
Trenutna vlast u gradu Beogradu je svojim odlukama u poslednjih nekoliko meseci 2022. godine najavila da će se mere štednje zasnivati na odustajanju od projekata i politika na lokalnom nivou koje čine građanima svakodnevni život lakšim. Izdvaja se nekoliko takvih primera: a) odlukom Skupštine grada u oktobru, onemogućeno je najugroženijim socijalnim grupama da plaćaju grejanje po subvencionisanim cenama u narednih 12 meseci, kao što je prvobitno planirano, b) početak grejne sezone u Beogradu je odložen za 15 dana, c) cena grejanja će biti uvećana za 5% od februara, d) odustalo se od projekta izgradnje kanalizacije u Borči, e) ukinuta je podela tablet uređaja za učenike osnovnih škola, f) odustalo se od projekta uvođenja rečnog prevoza, čime bi značajno bio rasterećen gradski saobraćaj. Osim toga, zanemareno je još nekoliko ranije najavljivanih komunalnih i infrastrukturnih projekata.
Na opisan način, teret krize se prebacuje na obične građane, koji ionako u Srbiji žive u teškim uslovima, a pogotovo na najsiromašnije, kojima je pomoć najpotrebnija. Ovakve mere štednje nužno donose dramatičan pad kvaliteta života, a dugoročni socijalni, zdravstveni, infrastrukturni i svi drugi efekti su pogubni.
Umesto navedenih budžetskih rezova, najbolji način za uštedu javnih sredstava je smanjenje stope korupcije, a jedan od osnovnih mehanizama koji to može podstaći je potpuno otvaranje javnih finansija.
Predlažemo temeljnu reformu finansija grada Beograda, kroz stavljanje svih informacija o prihodima i rashodima na uvid javnosti i omogućavanje stanovnicima grada da direktno utiču na to kako će se trošiti novac iz budžeta lokalne samouprave.
Politika potpunog otvaranja javnih finansija je najefikasniji mehanizam za sprečavanje korupcije i uštedu budžetskih sredstava na pravedan način.
Sprovođenje ove politike u gradu Beogradu podrazumeva sledeći set mera:
1) Otvaranje lokalnog budžeta
Učiniti budžet Beograda, kao i budžete 13 gradskih komunalnih preduzeća, preostalih 10 javnih preduzeća za druge delatnosti i svih gradskih ustanova dostupnim na njihovim internet sajtovima u otvorenom i široko dostupnom formatu (preporučljivo excel).
U realnom vremenu ažurirati izveštaj o izvršenju budžeta (excel) koji će biti dostupan na glavnoj stranici na sajtu grada. Izveštaj detaljno prikazuje rashode po svim budžetskim stavkama. Sadrži spisak svih subjekata koji su dobili novac iz budžeta, zajedno sa tačnim iznosima i pravnim osnovom (u slučaju fizičkih lica, osim funkcionera, se ne objavljuju imena već pozicije i vrste ugovora).
Detaljna obrazloženja budžeta i svakog rebalansa postavljati na sajtove grada i gradskih javnih preduzeća i ustanova.
Građanski vodič kroz budžet, u kome je struktura budžeta prikazana na jednostavan i prijemčiv način, mora biti izrađen relativno brzo nakon usvajanja budžeta grada i dostupan na internet sajtu.
Završni račun svake godine mora biti razmatran i usvojen u skupštini grada Beograda u zakonskom roku, i javno dostupan sa svim detaljnim podacima u otvorenom formatu, na isti način kao i budžet.
2) Transparentnost javnih nabavki i poziva
Na internet sajtovima grada i svih gradskih javnih preduzeća i ustanova mora postojati posebna stranica posvećena javnim nabavkama, koja se redovno ažurira.
Stranica treba da sadrži godišnji plan javnih nabavki (sa svim izmenama) i poseban odeljak za svaku javnu nabavku, u redosledu od raspisanih nabavki koje su u toku ka starijim.
Odeljak o svakoj javnoj nabavci sadrži relevantne dokumente: konkursna dokumentacija, zapisnik o otvaranju ponuda, odluka o dodeli ugovora i ugovor sa svim potencijalnim aneksima. Važno je da svaki ugovor bude javno objavljen, uključujući i one koji su povezani sa nabavkama male vrednosti.
Gradska vlast na internet stranici mora redovno objavljivati javne pozive i ugovore o zakupu imovine u vlasništvu grada na isti način kao i u slučaju javnih nabavki. Pored toga, obavezno je objaviti i ažurirati spisak čitave imovine grada Beograda koja se daje u zakup, sa procenom vrednosti, podacima o zakupcima, ceni i trajanju zakupa.
Gradska vlast na internet stranici mora redovno objavljivati konkurse i ugovore o dodeli sredstava nevladinim organizacijama na isti način kao i u slučaju javnih nabavki. Na istom mestu moraju biti dostupni i izveštaji o realizaciji projekata za koje su opredeljena sredstva.
Gradska vlast na internet stranici mora redovno objavljivati konkurse i ugovore o dodeli sredstava medijima na isti način kao i u slučaju javnih nabavki. Na istom mestu moraju biti dostupni i izveštaji o realizaciji projekata za koje su opredeljena sredstva.
U postupcima javnih nabavki, poziva i konkursa, neophodno je da postoji opravdan razlog za dati budžetski rashod. Procedura bi trebalo da bude otvorena i transparentna. Posebno je važno da konkursna dokumentacija ne bude diskriminatorna i pisana za već unapred određenog pobednika, i da se ne menja u toku postupka, osim u izuzetnim i nepredviđenim okolnostima.
U slučajevima kada se radi o građevinskim i infrastrukturnim radovima, razmotriti mogućnost da se građanima putem internet sajta grada obezbedi uvid u svakodnevno funkcionisanje toka projekta (redovno ažuriranje fotografija i izveštaja sa gradilišta, kamere za prenos uživo i dr.).
3) Dostupnost podataka o izboru i radu javnih funkcionera i zaposlenih
Ključno je poštovati razliku između političkih i profesionalnih funkcija.
Odbornik u Skupštini grada Beograda, član Gradskog veća, kao i predsednik Skupštine grada, gradonačelnik i njihovi zamenici su političke funkcije. Oni se biraju na neposrednim izborima, ili glasovima odbornika u lokalnoj skupštini.
Sve druge funkcije na gradskom nivou, pre svega načelnik gradske uprave i direktori javnih preduzeća i ustanova, su profesionalne funkcije. Pojedinci se na ove funkcije mogu birati isključivo na javnom konkursu, prema kriterijumima stručnosti, radnog iskustva i integriteta. Predlažemo da deo javnog konkursa budu i javni intervjui, gde će svi građani, uključujući i predstavnike opozicionih stranaka i civilnog društva, moći da prisustvuju i da, uporedo sa stručnom komisijom, razgovaraju sa kandidatima. Za svakog kandidata za bilo koju od navedenih funkcija moraju biti javno dostupni detaljna biografija i plan rada.
Nedopustivu praksu, koja je u Srbiji izuzetno raširena na republičkom i lokalnom nivou, da se umesto direktora preduzeća i ustanova biraju vršioci dužnosti, da bi se izbegla propisana procedura i uslovi koje kandidati moraju da zadovolje, a da se onda njihovi mandati produžavaju u nedogled, obavezno je što pre prekinuti.
Na sajtu objaviti spisak odbornika Skupštine grada Beograda zajedno sa nazivima lista sa kojih su izabrani.
Informacije o svakoj narednoj sednici Skupštine grada (poziv, dnevni red i materijali) trebalo bi da budu dostupni u online, otvorenom i lako čitljivom i pretraživom formatu najkasnije 7 dana pre održavanja sednice.
Na lokalnoj televiziji i internet sajtu uživo prenositi sednice Skupštine grada. Objavljivati transkripte sa sednice, odluke koje su donete i rezultate glasanja (ukoliko je bilo javno, i ko od odbornika je kako glasao).
Na internet sajtu objavljivati sve odluke koje su doneli Gradsko veće i gradonačelnik.
Neophodno je da na sajtu grada i gradskih javnih preduzeća i ustanova budu dostupni podaci o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, broju i strukturi zaposlenih i visini zarada za svako radno mesto. Posebno izdvojiti i istaći podatak koliko lica je angažovano putem ugovora kojima se ne zasniva radni odnos – ugovora o privremenim i povremenim poslovima i ugovora o autorskom delu, i kolika se suma mesečno izdvaja. Ove podatke je neophodno ažurirati na mesečnom nivou.
Podaci su potpuni tek ukoliko sistematizaciju prati stalno i merljivo praćenje radnog učinka svakog ko je njom obuhvaćen, i javno objavljivanje rezultata.
Javni funkcioneri moraju redovno podnositi izveštaje o imovini.
4) Jednostavna kontrola rada lokalne samouprave od strane građana
Na svaki zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja obavezno je odgovoriti na zakonom propisan način i u predviđenom roku.
Vodič za podnošenje zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja mora biti dostupan i lako uočljiv na sajtu grada.
Uslužni centar u okviru gradske uprave bi trebalo da građanima pruža detaljne informacije o mehanizmima kako mogu kontrolisati rad lokalne administracije. To je mesto na kom građani mogu i da prijave slučajeve korupcije ili druge vrste zloupotreba.
Značajno je da se građanima pruži mogućnost i da anonimno prijave slučajeve korupcije – putem telefona ili internet sajta.
Omogućiti da svaki građanin može da putem internet sajta u realnom vremenu prati tok svog predmeta (zahteva kojim se obratio lokalnoj administraciji, žalbe, predstavke, prigovora i dr.). Isti mehanizam uspostaviti i u slučaju peticija koje je potpisalo više građana.
Sprovoditi redovna polugodišnja istraživanja o zadovoljstvu stanovnika Beograda uslugama koje pruža gradska administracija, i javno objavljivati rezultate.
Gradonačelnik i članovi veća bi trebalo da utvrde stalan i prepoznatljiv termin u kome će lično primati građane i razgovarati o njihovim problemima i zahtevima (“otvorena vrata”). To je i način da građani direktno ukažu na slučajeve korupcije i finansijskih zloupotreba.
5) Direktno učešče građana u donošenju odluka o načinu koriščenja sredstava iz lokalnog budžeta
Organizovati javnu raspravu pre donošenja godišnjeg budžeta grada Beograda. Obezbediti da javni poziv na raspravu dođe do svakog stanovnika grada (sajt i društvene mreže, lokalna TV, informativni list, leci u poštanskim sandučićima, kampanja od vrata do vrata).
Dozvoliti građanima da direktno učestvuju u odlučivanju kako će se trošiti sredstva iz projektnog dela budžeta grada kroz proces participativnog budžetiranja.
Prilikom izbora između različitih konkurentskih projekata, proces odlučivanja spustiti na nivo mesne zajednice. Na tom, najnižem nivou, građani najbolje mogu da prepoznaju potrebe i prioritete njihove lokalne sredine.
Što je više moguće, koristiti mehanizme deliberativne demokratije, kao što su građanske skupštine i participativni forumi.
U slučaju najvećih investicionih i infrastrukturnih projekata važnih za čitav grad (u vezi sa javnim prevozom, trgovima i ključnim saobraćajnicama, mostovima, sistemom grejanja, tretiranjem otpada i sl.) organizovati referendume.
Već i kratkim pregledom je lako utvrditi je grad Beograd do sada realizovao mali broj gore navedenih mera, a da kod onih najvažnijih nije ni započeto sprovođenje. U narednim tekstovima, delimično i kroz analizu predloga budžeta za 2023. godinu, biće detaljnije analizirano šta je to što nedostaje, sa tačnom mapom puta za sprovođenje i uspešnim primerima.
Prema poslednjem Indeksu transparentnosti lokalne samouprave, koje svake godine objavljuje organizacija Transparentnost Srbija, Beograd se među svim gradovima i opštinama u Srbiji prema otvorenosti svojih finansija nalazi tek na 25. mestu.
Prema indeksu percepcije korupcije, koji svake godine objavljuje organizacija Transparency International, Srbija se drugu godinu za redom nalazi na 96. mestu, što je njen najslabiji rezultat od kada se merenje vrši na ovakav način. Srbija ovu poziciju deli sa Argentinom, Indonezijom, Lesotom i Turskom. Od zemalja u susedstvu, lošije su rangirani samo Bosna i Hercegovina i Albanija. Takođe, Fiskalni savet je, na osnovu podataka Svetske banke, sproveo analizu i došao do zaključka da bi Srbija imala svake godine imala za 0,5% veći rast ukoliko bi stopu korupcije makar svela na nivo koji je zastupljen u državama EU poput Rumunije, Bugarske, Mađarske i Hrvatske, odnosno za preko 1% ukoliko bi korupciju smanjila do EU proseka. Međutim, tu je reč samo direktnom uticaju, a indirektan, koji se pre svega sastoji u nižoj stopi investicija zbog korupcije i netransparentnog poslovnog okruženja, je daleko veći.