Izlaganje u okviru Okruglog stola „Mehanizmi participativne demokratije kao odgovor na krizu demokratije u 21. veku“
Inicijativa „Ministarstvo prostora“ je, inspirisana teorijskim modelom i praksama deliberativne demokratije, pokušala da jedan od njenih osnovnih mehanizama – participativne forume, primeni u kreiranju predloga politika u oblasti urbanističkog planiranja. Projekat je realizovan uz podršku i pomoć Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu.
Ovo je jedan drugačiji i nestandardan pristup u kreiranju praktičnih politika, gde se u sam proces direktno uključuju građani najviše pogođeni konkretnim problemom koje bi data politika trebalo da reši. Postoji poseban razlog zbog koga je bilo interesantno analizirati efikasnost ovakvog pristupa baš u sferi urbanističkog planiranja.
Naime, urbanističko planiranje je specifično po tome što, u okviru procesa donošenja odluka od strane nadležnih institucija, već postoje formalno propisani obavezni mehanizmi participacije. Ta participacija je na nivou informisanosti i konsultacije (javni uvidi i sl.), bez partnerstva ili zajedničkog donošenja odluka sa građanima.
Međutim, i pored postojanja mehanizama, zainteresovanost građana za učešče u njima je u kontinuitetu izuzetno mala. Objašnjenja koja se često mogu čuti od političara i eksperata su da se građani ne informišu dovoljno ni o važnim temama za njihovo okruženje ni o prilikama kako mogu da participiraju u donošenju odluka. Navodi se da građani ne čitaju materijale, ne pokušavaju da dođu do dodatnih izvora i saznanja, i jednostavno nisu kompetentni za stvarno učeštvovanje.
U procesu kreiranja politika u oblasti urbanističkog planiranja, Ministarstvo prostora je u Beogradu organizovalo tri participativna foruma, i svaki je bio posvećen različitom nivou urbanističkih planova. Kada je tema bila urbanistički plan Beograda, učesnici participativnog foruma su izabrani među stanovnicima Beograda slučajnim uzorkom, uz posebnu pažnju usmerenu ka tome da se obezbedi inkluzivnost svih društvenih grupa.
Međutim, ako se govori o planovima koji se odnose na značajno manje teritorijalne jedinice sa specifičnim problemima, postaje daleko teže realizovati slučajan uzorak. U tim slučajevima, mnogo više su uključivane samoorganizovane lokalne grupe građana, koje se aktivno bave temama važnim za njihovu sredinu, ali nisu jasno politički profilisane. To je izbor učesnika svelo na izrazito motivisane, i, na neki način, ipak privilegovane pripadnike lokalne zajednice.
Participativni forumi su pokazali da su građani vrlo obavešteni i kompetentni da učestvuju. I pored, na primer, hermetičnosti jezika urbanizma, planova i strateških dokumenata, građani kroz participativne forume efikasno i lako dolaze do zajedničkih zaključaka, i predlažu politike koje su kvalitetnije, sprovodljivije i legitimnije.
Ono što je takođe upadljivo došlo do izražaja je transformativni potencijal participativnih foruma, i to za sve učesnike, a ne samo za građane. Na primer, eksperti vrlo često umeju da budu jako distancirani u odnosu na građane i da imaju predrasude o njihovim kapacitetima, ali su, kroz proces, bili stimulisani da saslušaju građane, daju odgovore, razgovaraju na ravnopravnim osnovama, i u nekim slučajevima čak promene mišljenje nakon uvida dobijenih od strane običnih ljudi koji se svakodnevno u svojoj lokalnoj sredini suočavaju sa problemom o kome se govori.
Donosioci odluka i predstavnici institucija su pozvani na sva tri participativna foruma, ali se nisu odazvali.
Na kraju svakog foruma, građani su postavljali dva pitanja, odnosno imali dve osnovne brige: da li će participativni forum imati ikakvog efekta (unapred pretpostavljajući da neće, a na osnovu odnosa koje su već prethodno pokazali predstavnici vlasti svojim nedolaskom), i sa druge strane, da li će događaj biti zloupotrebljen da se legitimišu neke već unapred donete odluke. Ovakav strah od instrumentalizacije kod građana je razumljiv, imajući u vidu sva njihova prethodna iskustva.
Za kraj, važno je dodati, da će se u narednim danima, u zajedničkoj organizaciji Ministarstva prostora, Instituta za filozofiju i društvenu teoriju i Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11, održati i prvi forumi posvećeni kreiranju predloga politika u oblasti socijalne zaštite. Navedeno govori o tome da postoji širok spektar tema na koje se, uz različita prilagođavanja, mogu primeniti deliberativni mehanizmi. Zbog toga verujemo da su oni jedan od osnovnih načina na koje se građani u budućnosti mogu direktno uključiti u donošenje odluka koje su važne za njih.