Evropski parlament usvojio Rezoluciju o izborima u Srbiji

Evropski parlament usvojio Rezoluciju o izborima u Srbiji

Fondacija za liberalnu praktičnu politiku izražava potpunu podršku rezoluciji Evropskog parlamenta o izborima u Srbiji i smatramo da je transparentnost i integritet izbornih procesa od suštinskog značaja za liberalno demokratsko društvo!

Takođe, pozdravljamo inicijativu Evropskog parlamenta da podstakne nepristrasnu ekspertsku misiju u Srbiji koja bi ocenila trenutnu situaciju i osigurala temelje za konstruktivan društveni dijalog, što bi doprinelo obnavljanju poverenja u institucije.

Jačanja demokratije, vladavine prava i institucionalnih kapaciteta su ključ za održiv razvoj i budućnost Srbije. Saradnja i pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, uz sve neophodne reforme, predstavlja jedini put za dalji napredak ka demokratskim standardima i stabilnosti u regionu.

Tekst rezolucije prenosimo u celosti:

Prvi događaj FLPP ove godine: Tribina „Izazovi prihvatanja liberalnih vrednosti“

Prvi događaj FLPP ove godine: Tribina „Izazovi prihvatanja liberalnih vrednosti“

31. januara u prostoru „Dereta“ održana je tribina pod nazivom „Izazovi recepcije liberalnih vrednosti“ kao prvi dogaďan u 2024. godini koji Fondacija za liberalnu praktičnu politiku sprovodi u okviru programa: “Talas slobode”, a u saradnji sa Friderich Neuman fondacijom za Zapadni Balkan.   

Moderator događaja bio je Mr. Danijel Pantić, a predavač Dr Dragan Lakićević. U uvodnom delu gospodin Pantić je u kraćem izlaganju napomenuo važnost liberalnih načela u okviru funkcionisanja EU i napomenuo da su „Liberali u Evropskom parlamentu saglasni oko pridržavanja četiri ključna načela: sloboda, odgovornost, solidarnost i evropski put.“

Profesor filozofije Dragan Lakićević je u nekoliko crta  osvetlio istorijske uslove koji su pogodovali nastanku liberalizma. „Ideja liberalizma je proizašla iz osobenosti evropske civilizacije, a pre svega zapadne Evrope. U tu tradiciju mišljenja i delanja utkani je ideja racionalnosti kod antičkih Grka; tradicija Rimskog prava, koja se provlači tokom celog srednjeg veka, a pre svega u razdvajanju pojma vlasti i vlasništva; vrednost duhovne slobode proizašle iz sukoba duhovne i svetovne vlasti;  postojanje slobodnih gradova sa vlastitom autonomijom kao i slobodnih univerziteta, u čiju delatnost vlast nije mogla da se upliće po vlastitoj volji.“, rekao je Lakićević i dodao: „Bez tih pretpostavki ne bi bilo moguće da se drugom polovinom XVII ne uspostave prvi institucionalni oblici društvenog saobraćanja u kome individualna, ili subjektivna prava građana postaju osnov pravnog poretka. Prve države koje će ova načela precizno formulisati i početi da primenjuju u društvenoj organizaciji bile su Holandija i Engleska. Nosilac ovog pokreta bilo je stalež pravnika,trgovaca i bankara, drugim rečima predstavnici  stasale građanske klase koja se suprotstavila feudalnim privilegijama i paternalizmu.“

Kako je istakao predavač, ove teme nisu samo stvar prošlosti, nego i sadašnjosti, pogotovo za društva koja pate od hroničnog bezakonja, svemoćnoj vlasti nad kome građani nemaju kontrolu i gde su osnovna načela slobode govora, štampe i medija u rudimentarnom obliku.

Drugi deo predavanja  bio je posvećen revoluciji u Americi, koju su inicirali liberalno nastrojeni pravnici suprotstavljući se kršenju osnovih  prirodnih prava od strane Engleskog parlamenta, a koje je pogađalo stanovnike kolonija. „Oni su odbili da se pridržavaju odluka Parlamenta u kome nisu bili reprezentovani, iako su plaćali poreze i bili formalno pdoanici krune. Povreda osnovnih ljudskih prava, koje su smatrali neprikosnovenim i najvišim, davala im je pravo na pobunu. Tokom revolucije nastaje „Deklaracija nezavisnosti“ u kojoj su Tomas Džeferson i Bendžamin Franklin eksplictno naveli ta fundamentalna prava jedinke, pozivajući se na Džona Loka.“

Američki Ustav, donesen petnaest godina kasnije će prvih deset amandamna posvetiti ovim pravima koja će postati temelj zakona u zapadnoevropskim državama.

Andželika Vaskoto: Brisel treba da se fokusira na komunikaciju sa liberalnim akterima u Srbiji

Andželika Vaskoto: Brisel treba da se fokusira na komunikaciju sa liberalnim akterima u Srbiji

Oklevanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se pridruži EU na svetskoj sceni ili njenim demokratskim procesima predstavlja rizik ne samo za evropski projekat proširenja, već bi moglo da oslabi i sposobnost EU da pojača bezbednost u svom istočnom susedstvu, ocenila je saradnica Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) Andželika Vaskoto.

U autorskom tekstu „Zaostajanje u Beogradu: Stanje evropske budućnosti Srbije“ Vaskoto navodi da neuspeh da se posreduje i podstakne demokratski oporavak u Srbiji može da napravi više mesta za političke manevre trećih zemalja gurajući zemlju dalje od njenih zapadnih suseda, ;prenosi Dnevni evropski servis agencije Beta.

Vaskoto piše da su poslednjih godina Rusija, Kina i zemlje Persijskog zaliva preuzele značajan prostor u političkoj areni Srbije i, ako Srbija nastavi da se okreće takvim akterima, EU može da izgubi srpsku ekonomiju.

To bi moglo da šteti i Srbiji jer, iako se čini da su grantovi i finansijska podrška EU povezani sa politikom, ni sredstva iz trećih zemalja nisu manje povezana sa obavezama ili zavisnošću.

Konačno, pogoršavanje političkih prava, uključujući upotrebu policije za smirivanje protesta i zastrašivanje novinara, i zatvaranje demonstranata mogu da doprinesu odlasku još većeg broja građana iz zemlje, što nije dobro ni za Srbiju, zbog smanjenja radne snage, ni za Evropu čiji lideri nastoje da spuste broj migranata.

Međutim, piše Vaskoto, nastavak procesa pristupanja Srbije EU, uprkos trenutnoj situaciji, mogao bi da ima veliku političku cenu. EU naime rizikuje da uveze još jednog (premijera Mađarske Viktora) Orbana i da dodatno potkopa sprovođenje vladavine prava, medijskih sloboda i demokratskih standarda.

Prema oceni analitičarke, EU još nije izgubila Srbiju zbog iliberalizma i Brisel treba da se fokusira na pronalaženje efikasnijeg načina komunikacije sa liberalnim političkim akterima u Srbiji kako bi se predstavila kao referentna demokratska i spoljnopolitička tačka na čiju se podršku može računati.

„Iako se čini da Vučić nije posebno zainteresovan za uspostavljanje autentičnog odnosa sa EU, posredovanje preko manje tvrdokornih srpskih političara bilo bi više strateško i potencijalno bi otvorilo više vrata za tražene reforme“, navela je Vaskoto.

Kako je dodala, EU treba da bude spremna i da reaguje oko Kosova i podrži bilateralno rešenje.

„Evropljani treba pažljivo da prate demokratsku situaciju u Srbiji i budu spremni da preduzemu jasne akcije u slučaju dalje nestabilnosti ostajući čvrsti oko posledica koje bi to imalo za proces pristupanja Srbije EU“, istakla je Vaskoto.

Ona je ukazala na suštinski značaj očuvanja unutrašnje snage i zajedničkih političkih vizija i dodala da su zbog toga važni efikasniji kanali posredovanja i snažnija podrška reformama uz čvrst stav EU o posledicama iliberalnog ponašanja, što bi doprinelo stvarnijoj usklađenosti Beograda i Brisela.

Pokazivanje solidarnosti i solidnosti (EU) manje tvrdokornim političkim akterima može da bude ključno za veći pluralizam političkih procesa u Srbiji, zaključila je Vaskoto.

(agencija Beta)

Naučena bespomoćnost i depresija savremeni oblici mentalnih poremećaja 

Naučena bespomoćnost i depresija savremeni oblici mentalnih poremećaja 

Na tribini „Mentalno zdravlje kao ljudsko pravo“ u organizaciji FLPP, profesor Žarko Trebješanin istakao je da su odavno poznate i u školi se izučavaju neuroze, fobije, opsesivni sistemi ali da danas, u skladu sa vremenom i društvom, imamo i drugačije, potpuno nove oblike mentalnih poremećaja.

Kao prvi od njih izdvojio je – naučenu bespomoćnost.

– To je pojava da ljudi kada se nađu u situaciji u kojoj trpe neprijatnosti i kada su u nemogućnosti da to kontrolišu oni se na to postepeno navikavaju i kod njih nastupa potpuna apatija i osećanje bespomoćnosti. Čovek prosto nauči „da ne može da izmeni nešto” i onda se jednostavno miri i postaje pasivan jer mu se čini da ne može ni da upravlja svojim životom ali ni da pobegne od te situacije, istako je on, napomenuvši da čak i kada se „prepreka” ukloni ta osoba i dalje ne reaguje jer je navikla da ne radi ništa.

– To je patološka nemoć, koja mora da se „ispravi” terapijom, naglasio je Trebješanin.

Na opasku o ovom mentalnom poremećaju nadovezao se iz ugla političke prakse Pavle Grbović po kojem baš na naučenu bespomoćnost računa vladajuća SNS.

– Oni potkupljuju građane socijalnim merama. Tako su naši ljudi „naučeni” da im pripada samo ono što im država da i to onoliko koliko je neko odredio, smatra Grbović.

Po Trebješaninu je i usamljenost bolest modernog doba.

– U SAD svaki peti čovek daans boluje od nje. I to „vuče” sa sobom ozbiljne probleme jer smo mi „dizajnirani” kao društvena bića i imamo primarnu socijalnost. Ako je čovek usamljen i izolovan, to strahovito teško podnosi i takvo stanje narušava čak i fizičko zdravlje ljudi. Kontak sa drugim osobama je za čoveka od životog značaja, ne samo za njegov kvalitet već i za samu dužinu, naglasio je Žarko Trebješanin.

Profesor Čedomir Čupić podsetio je na učenje Epiketa, antičkog filozofa, stoika koji je pravio veliku razliku između samoće (dobrovoljna) i osamljenosti (društveno nametnuta).

Takođe, Trebješanin je od i depresiju naveo kao veliku bolest modrenog doba, jer „porizvodi”: bezvoljnost, osećaj krajnje besmislenosti, gubitak svake volje, želje i motivisanosti, energije…

– Po tome koliko štete nanosi zdravlju i smrtnosti danas je u savremenom svetu depresija bolest broj dva a po nekim lekarima uskoro će „izbiti” na prvo mesto, upozorio je Žarko Trebješanin.

On je naglasio da kod nas o njoj još uvek nema preciznih podataka ali postoji procena zdravstvenih radnika da trenutno u Srbiji 400.000 boluje od nekog oblika depresije.

Razvili smo imunitet na nasilje, autoritarnim režimima odgovaraju „idioti“: Ključne poruke tribine „Mentalno zdravlje kao ljudsko pravo“ u Kragujevcu

Razvili smo imunitet na nasilje, autoritarnim režimima odgovaraju „idioti“: Ključne poruke tribine „Mentalno zdravlje kao ljudsko pravo“ u Kragujevcu

Kod nas ima nasilja svuda i previše. Iako je prva asocijacija na njega, ubistvo, tuča, teške povrede nasilje je danas verbalno, mentalno i digitalno, posebno kada je u pitanju vršnjačko u školama. Razvio se čitav spektar naslja, koje se kod nas praktično „proizvodi”, poručio je Žarko Trebješanin, sinoć na tribini „Mentalno zdravlje kao ljudsko pravo” koja je održana u kragujevačkom hotelu „Industrijal”.

Profesor Trebješanin je istakao da se mi, kao društvo bavimo nasiljem tek kada se ono već desi i to neki veoma dramatičan slučaj.

– A tada je već kasno. Produktivnije i racionalnije je da se njme bavimo ozbiljno i sistematski dok ga nema u tolikoj meri, poručio je on.

Pored Trebješanina na tribini koju je organizovala Fondacija za liberalnu praktičnu politiku učestvovali su kao izlagači i prof. dr Čedomir Čupić, dr Dragan Lakićević i Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana.

Tema mentalnog zdravlja kao osnovnog ljudskog prava po Žarku Trebješaninu jeste važna i tiče se svih nas. Po njemu mentalno zdravlje je stanje dobrog i skladnog psihičkog funkcionisanja ličnosti. Njegova najprostija definicija bi bila da je „mentalno zdrava osoba ona koja je u stanju da voli i da radi”.

Trebješanin je naveo činioce koji „potkopavaju” i „ruše” mentalno zdravlje, pre svega svakodnevne frustracije, naročito ako su učestale, jer dovode do besa, mržnje i agresivnosti… ili suprotno, do totalne apatije ili depresije.

– Kod nas se „u odbranu” često navodi „da je tako i u drugim zemljama” i to je tačno, ali je bitno kako se društvo odnosi prema tom nasilju. Ako se ono praktično proizvodi, podržava onda je jasno da će ga biti sve više. Pogotovo je opasno nasilje među mladima, zato što empirijski i eksperimentalno dokazano mladi uče imitacijom i ugledanjem na uzore i oponašaju ne samo nasilje već i njegov konkretan oblik, zaključio je on.

Moderator tribine Danijel Pantić podsetio je da u našem Ustavu kao najvišem pravnom aktu o ljudskim pravima i slobodama svako ima pravo na dostojanstven život.

– Stvaranje kulture nasilja godinama je oprečno toj ustavnoj odrednici. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti ali samo pod uslovom da to ne ometa i ugrožava prava drugih, svih ostalih građana, istako je on sa opaskom da je to već teren teorije liberalizma, ideje čije su osnovne odrednice sloboda i odgovornost (uz solidarnost).

Kroz taj „teren” vrednosti liberalizma na tribini sinoć u Kragujevcu učesnike i posetioce sproveo je i elaborirao profesor Dragan Lakićević. On je podsetio da je osnova liberalizma „položena” sredinom 17. veka u Engleskoj, kada Džon Lok kao aksiom uzima da je čovek, po prirodi slobodan i da je to njegovo prirodno pravo. Njegove ideje i stavovi prvi put su primenje u SAD gde su ušle u Deklaraciju o ljudskim pravima a potom i u američki Ustav. Takođe poredno i u naš Ustav gde su prirodne slobode svake jedinke nešto neprikosnoveno.

– Liberalizam je srušio ideološko uverenje da su građani nezreli i moraju da bespogovorno slušaju vladara apsolutistu, zaključio je on.

Na otvoreno pitanje moderatora Pantića profesoru Čupiću da li su naši građani dostigli taj stepen, sazreli ili regresirali poslednjih decenija on je još iskrenije odgovorio – na žalost nisu doseglu tu građansku zrelost.

Čedomir Čupić je podsetio da sam pojam – građanin ima četiri značenja: politički subjekt iznad svih drugih određenja: klasnih, nacionalnih i verskih, drugo da li je građanin državljanin ili podanik (u demokratskim državljanin ili podanik u autoritarnim sistemima), socijalno pripadnik određene klase (komunisti kada dolaze na vlast uzimaju građane isključivo kao pripadnike buržoazije i karikaturalno ih prikazuju) i tek na kraju, četvrto, kao čovek koji živi u gradu – urbani čovek.

– Prvo je najznačajnije. Građanin je politički subjekt, još od stare Grčke. Po njima svi ljudi trebaju i moraju da se bave politikom, a oni koji se time nisu bavili bili su nazvani idiotima. Najveća i neoprostiva podvala je što je termin idiot iz filozofije „prebačen” u psihijatriju, prosto je zavapio Čedomir Čupić na tribini u Kragujevcu.

Za antičke Grke samo slobodni ljudi mogu da odlučuju o važnim društvenim pitanjima.

– Diktatorski režimi i autoritarni poredci najviše vole njih – idote, koji su svoje sudbine i živote predali u ruke drugih. Oni nisu krivi za to već stanje u društvu koje ih je dovelo u siromaštvo, i još teži oblik – bedu. Velika je razlika između ta dva, jer siromašan čovek još uvek ima mentalno zdravlje i šansu da razmišlja a bednik ne, on je izgubio sve. Zauvek je otpisan i fizički i mentalno, istakao je on.

Sloboda u okviru ustavnih ovlašćenja, naveo je profesor Čupič ima devet univerzalnih vrednosti koje važe na svim prostorima i svim vremenima. Stari Grci su navodili pet – istina, pravda, dobro, ljubav i lepota (sloboda nije među njima jer nije pripadala robovima, žena i deci). Tokom renesanse i u novom dobu (pri)dodate su još četiri: sloboda, solidarnost, ljudsko dostojanstvo i ravnopravnost

– Ovih devet vrednosti poređajte i upitajte se u kavim ste odnosima sa njima. Ako ste u dobrim vi ste čovek. Ovo je idelana model za preispittivanje ne samo sebe već bliže ili šire okoline, zaključio je Čedomir Čupić po kome „sadržinu građanina” čine slobode, prava i družnosti (međi njima i odgovornost).

Na temu tribine sa aspekta praktične politike nadovezao se Pavle Grbović, predsednik PSG.

Po njegovom mišljenju kod nas se već godinama (u razvijenom svetu i duže, decenijama) vodi borba za zdravu životnu sredinu koja se mahom svodi na ekološke pokreti i brigu za zdrav vazduh, čistije reke, kvalitetniju hranu.

– A, u njenoj senci je borba za zdravo životno okruženje u smislu obrazaca ponašanja koji nas formiraju, okružuju i utiču na naš socijalni razvoj, naročito kod onih najranjivijih u svakom društvu – najmlađih. Danas je kod nas dominantna tema galopirajuće nasilje i ne možemo više da se pravimo da ga ne primećujemo u kolikoj meri je brutalizovano i aktuelizovano. Ni Sahara nema više peska da u njega guramo glavu od nasilja koje se Srbji dešava. Obrazac nasilja, verbalnog i fizičkog, kao legitimnog sredstva za rešavanje sukoba i neslaganja u društvu postao je apsolutno dominantan, a najuočljiviji tamo gde je najopasniji, ušao je u naše škole, brutalno iskren je bio Grbović.

On je naglasio da smo zaboravili rešenja ovih problema koja smo već imali, tri stuba: školu, domove zdravlja i centre za socijalni rad koji danas ne funkcioniše, jer smo dopustili da taj mehanizam zastari i prirodnim odlivom lekara potpuno propadne.

Sadašnji sistem je bezosećajan na nasilje. Mi smo kao društvo razvili imunitet za nasilje. Majski slučajevi u „Ribnikaru” i Mladenovcu, izazvali su spontanu, do tada neviđenu reakciju građana koji su posle ove dve tragedije izašli na ulice. Ali, vrlo brzo smo postali nosetljivi na sve druge tragedije. Nedavno je dete u Nišu preklalo drugo dete na vrlo surov način i to je bila samo vest na dnevnom nivou, preko koje se vrlo olako prešlo, opominje Grbović.

Za njega je danas i ovde opasan trend kada je u pitanju i femicid.

– Značaj tog problema ogroman je i u njegovo rešavanje i prevenciju se uključio ogroman broj ljudi, ali ga naša javnost „beleži” kao statistiku, u svoj svesti ga „obrađuje” samo: zabeležen 23, 24, 26… femicid. Kao da to nije bila osoba koja je imala svoj život, ime i prezime, socijalne kontakte…, istako je on.

Ako ne postoji politička volja da se takve situacije prevazilaze onda će nauka, struka i etika jednostavno biti kao i do sada potpuno nemoćne. On je objasnio suštinsku prirodu političke i društvene borbe u našem današnjem sistemu.

– Borba za promene kod nas ne ne svodi samo na čistu i prostu smenu vlasti, personalno na nivou upravljačkih mesta već je ona neophodna potreba da se promene modeli koji vladaju u našem društvu i oslobode njegovi zarobjeni potencijali, ne samo ekonomski već bukvalno svi, zaključio Pavle Grbović, po kome je u „sadašnjem političkom sistemu jedini kriterijum napretka podobnost, ne čak ni vrhu stranke već samo jednoj jedinom čoveku”.